SEMINARSKIRADOVI.NET

 

Cilj ovog rada je da ocenimo uticaj aktivnih mera na trzištu rada na verovatnocu zapošljavanja korisnika.U ocenjivanju prosecnih efekata aktivnih mera primenili smo metod sklonosti ka ucešcu u tretmanu. Primena ovog metoda je znacajno redukovala pristrasnost u ocenama prosecnih efekata koja se javlja usled sistematskih razlika u uzorku korisnika i lica koja nisu koristila aktivne mere. Ocene uticaja aktivnih mera na verovatnocu zapošljavanja korisnika su pozitivne i statisticki znacajne.

Razvijene su dve grupe statistickih metoda evaluacije mera ekonomske politike.Prva grupa metoda se naziva eksperimentalnim, a druga neeksperimentalnim.Ovi metodi se zasnivaju na istovremenom pracenju uspeha dve grupe uzorackih jedinica, jedne koja je bila izlozena tretmanu, tj. odredenoj meri ekonomske politike i druge koja nije. Medutim, metodi evaluacije se razlikuju po tome kako je osmišljen društveni eksperiment, tj. da li je izvršena randomizacija jedinica ciljne i kontrolne grupe ili je kontrolna grupa formirana naknadno sa izostavljenim pravilom o slucajnom rasporedu jedinica u uzorke. Da bi se
prevazišao problem neujednacenosti opservacija za dva uzorka, definisan je metod tzv.  uparivanja opservacija na osnovu ocenjene sklonosti ka ucešcu u tretmanu. Ovaj metod, iako deskriptivan, daje nam veoma dobar uvid u to koliko su uzorci izbalansirani i omogucava nam da primenom dodatnih tehnika ujednacimo opservacije uzoraka i otklonimo pristrasnost u ocenama prosecnih efekata tretmana koja je posledica samoizbora ili subjektivnog prosudivanja onoga ko vrši raspored jedinica u uzorke. Razlicite diskusije su se vodile o primeni metoda sklonosti ka ucešcu u tretmanu u neeksperimentalnoj evaluaciji, ali Dehejia i Wahba (2002) su pokazali da je taj metod veoma efikasan i da daje konsistentne i nepristrasne ocene prosecnih efekata. Na taj nacin su empirijski opovrgnuli LaLondeovu kritiku o primeni neeksperimentalnih
metoda u oceni prosecnih efekata. Iako su ovi metodi svoju primenu najpre našli u medicini, danas se veoma cesto primenjuju u evaluaciji mera aktivne politike trzišta rada.

(.....)

Preporuke za promenu politike
Institucijama EU :

• Treba revidirati strategije EU koje se odnose na polozaj zena na trzištu rada kako bi efektivnije odnosili na situaciji u svih osam novih drzava clanica EU u Centralnoj i Istocnoj Evropi. Ovo ukljucuje Evropsku strategiju zapošljavanja, Lisabonsku strategiju i Program socijalne politike.
• Treba da se stavi veci naglasak na socijalna pitanja i socijalnu politiku u kontekstu politike EU. EU treba da obezbedi da socijalna politika ima prioritet i da se efektivno nadzire.
• Na nivou EU treba razviti politiku koja ce se baviti najsiromašnijim zenama i koja ce uzeti u obzir stvarnost i potrebe zena u novim drzavama clanicama.
• Princip integrisanja rodne perspektive u javnu politiku treba da sluzi kao standardno sredstvo u kreiranju i razvijanju politika kako bi se rodni aspekt ukljucio u proces uoblicavanja svih politika. U tom cilju zemlje Centralne i Istocne Evrope treba da razumeju i podrze rodno usmeravanje.

Nacionalnim vladama:

• Vece ucešce zena na trzištu rada je neophodan uslov je neophodan, ali nedovoljan uslov za ostvarivanje rodne ravnopravnosti. Rodna ravnopravnost zahteva poboljšanja u pogledu prirode radnih mesta i poslova, njihovog kvaliteta i uslova rada.
• Nacionalne vlade ne treba da se fokusiraju samo na ekonomsku politiku vec i na socijalnu politiku. Te dve politike moraju cvrsto da se povezu i ne smeju biti jedna drugoj protivrecne. Ciljevi postizanja rodne ravnopravnosti treba da se integrišu u sve politike.

 

(.....)

 

Kompletan rad zatrazite na seminarskiradovi@ymail.com