Grčka finansijska kriza desila se spontano. Na desetine hiljada nezadovoljnih radnika započelo je demonstracije zbog vladinih mera štednje sprovedenih u cilju regulisanja rastućeg deficita i dugova Grčke. Rast javnog duga predstavljao je najveći problem u Grčkoj u poslednjih nekoliko godina. Bilo je jasno da je potrebno izvršiti radikalne ekonomske reforme, i da joj u tome treba pomoć Evropske Unije. Merama koje je Vlada htela da sprovede trebalo je smanjiti javni dug sa gotovo 13 na blizu 9 odsto nacionalnog bruto proizvoda. Grčka finansijska kriza počela je naizgled tako što su dugovi Grčke naprasno porasli na oko 404 milijardi dolara, ili 113 odsto bruto nacionalnog proizvoda zemlje. Tek posle određenog vremena videlo se da je kriza ozbiljna i to iz više razloga. Prvo, kredibilnost Grčke je naglo opala. Događaji koji su se desili smanjili su poverenje u tu zemlju, što je uticalo na strane investitore.

Grčka finansijska kriza javila se prošle jeseni nakon izbora, kada je pobednik na izborima Jorgos Papandreu preuzeo vlast i saznao da u budžetskoj rezervi nema novca. Vlada Grčke je 2001. Uz pomoć lažnog knjigovodstva vršila prikrivanje deficita, kako ne bi došlo do diskvalifikovacije za učešće u zajedničkoj moneti i ulazak u evrozonu EU. Evropskim ugovorima je budžetski deficit bio maksimiran na 3%, a javni dug na 60% bruto nacionalnog dohotka. Iako su ove granice su mnogi kršili, najveći skandal je izbio nakon otkrića da je grčki budžetski deficit u 2009. došao do 12,7%, a da je prognoza javnog duga u 2010. do 125% BND-a.
Nakon tog saznanja, Grčka je bila primorana da izvrši emitovanje novih obveznica i da udvostruči visinu interesne stope. Na taj način će se još više otežati Grčkoj da otplaćuje dug.  Na sastanku EU odlučeno je da se pruži pomoć Grčkoj putem javnih sredstava, kao što se učinilo ranije bankama koje je zahvatila ekonomska kriza.

 

(.....)

 

Kompletan rad zatrazite na seminarskiradovi@ymail.com