Devizno tržište je poseban segment tržišta kapitala. Ako se pod tržištem podrazumeva sučeljavanje ponude i tražnje, onda bi se pod deviznim tržištem trebalo da podrazumeva sučeljavanje ponude i tražnje deviza. Devizno tržište je u svakom slučaju jedan spečifičan vid tržišta kao što je npr. slučaj s novčanim tržištem, tržištem kapitala itd.
Devizno tržište je ex institutione imperfektno tržište. Ovo je iz razloga što je predmet trgovanja na ovom tržištu jedna specifična roba tj. deviza. Njena specifičnost se ogleda u tome što je ona u isto vreme u zemlji, na čiju valutu glasi, zakonsko sredstvo plaćanja. Dakle, na formiranje cena na deviznom tržištu utiče ne samo odnos ponude i potražnje već i sve mere koje zemlja, na čiju valutu glasi deviza, preduzima u oblasti svoje ekonomske politike.

Svetsko tržište predstavlja skup odnosa ponude i tražnje svih roba koje se razmenjuju na svetskom prostoru. Prema tome, promet na svetskom tržištu predstavlja promet vlastitih proizvoda na domaćem tržištu i promet roba izmedju nacionalnih privreda.
Svetsko devizno tržište nema odredjenu geografsku lokaciju, posebnu organizacijsku strukturu i radno vreme. Čini ga centralne i velike svetske komercijalne banke koje medjusobno trguju konvertibilnim devizama 24 sata dnevno.

Najvažniju ulogu na tržištu bez sumnje igraju banke koje su ujedno i klirinški centri za sva plaćanja proistekla s osnova kupoprodaje deviza. Najveći deo ukupnog prometa na tržištu obavi se preko njihovih kancelarija koje koordiniraju i balansiraju ukupnu deviznu poziciju banke nastalu različitim aktivnostima banke i njenih klijenata - od najobičnijih doznaka prema inostranstvu do sofisticiranih tehnika upravljanja rizicima. Centralne banke su isto tako vrlo važan učesnik u trgovanju devizama na svetskom deviznom tržištu. Razlog njihove aktivnosti su intervencije s ciljem korekcije kursa vlastite nacionalne valute u odnosu na neku drugu valutu ili grupu valuta odnosno promena valutne strukture deviznih rezervi. Uz centralne i velike komercijalne banke na tržištu su vrlo aktivni i drugi učesnici: multinacionalne kompanije, brokerske kuće, bogati pojedinci i celi niz drugih institucija s manjim značenjem za tržište gledano u celini. Multinacionalne kompanije su u poslednje vreme sve aktivniji učesnik u trgovanju na svetskom deviznom tržištu trgujući u svoje ime i za svoj račun iako bi sve devizne transakcije, uključujući i kupoprodaje deviza, trebale obavljati preko komercijalnih banaka. Neke od njih su organizovale svoje poslove i medjusobno obavljaju kupoprodaju deviza i na taj način se sve više izvlače iz zagrljaja velikih komercijalnih banaka.

1 Nacionalno devizno tržište

Nacionalno tržište je skup odnosa ponude i tražnje roba na prostoru jedne nacionalne privrede. Granice jedne zemlje su najčešće i carinsko područje. To znači da se carina u okviru jednog carinskog područja smatra razmenom na domaćem tržištu. Karakter nacionalnog tržišta determinisan je karakterom društveno-ekonomskog sistema, odnosno države, merama ekonomske politike, nivoom materijalnog i društvenog razvoja, ponašanjem privrednih subjekata itd. Nacionalna devizna tržišta obuhvataju kupovinu i prodaju deviza za domaću valutu ili za druge valute izmedju: - banaka u zemlji, izmedju samih banaka odnosno izmedju banaka i centralne banke, te - banaka i drugih pravnih i fizičkih osoba unutar zemlje.
Nacionalno tržište može biti organizovano kao devizna berza, sistem od nekoliko berzi ili može postojati kao neformalno tržište koje se zasniva samo na medjusobnim kontaktima banaka odnosno banaka i klijentele. Medjutim, u praksi je za sada zaživelo samo neformalno medjubankarsko devizno tržište. Teško je povući jasnu granicu izmedju jedinstvenog svetskog i pojedinih nacionalnih tržišta jer su odnosi toliko isprepleteni da se stiče dojam da postoji samo jedinstveno svetsko devizno tržište.

 

(.....)

 

Kompletan rad zatrazite na seminarskiradovi@ymail.com