Informacioni tokovi u elektronskom podnošenju carinskih deklaracija podrazumevaju protok dokumenata prilikom uvoza određene vrste carinske robe. U tokovima dokumenta učestvuju uvoznik, špediter i carina. Carinska roba je roba koja se po pravilu izvozi, uvozi ili provozi preko carinske linije i nad kojom se sprovode mere carinjenja. Po pravilu to je pokretna stvar koja ide iz jednog carinskog područja u drugo. Tu se mogu javiti i određena odstupanja. Npr. slučaj prevoza domaće robe iz jednog domaćeg mesta u drugo domaće mesto ali preko teritorije druge države. Carinska roba treba da bude samo ona roba koja voljom ljudi prelazi preko carinske linije. Ako se ovaj prelaz odvija mimo volje ljudi ona ne bi trebala da se smatra carinskom robom. Npr. stihijni prelaz divljači, stoke, ptica. Međutim, ako se ove životinje prenose preko carinske linije u kavezima onda se one smatraju carinskom robom. Carinska roba ima vrednost tj. može se izraziti novčano. U našem carinskom sistemu je predviđeno da se stvari, koje su na carinsko područje Jugoslavije dospele na bilo koji način, smatraju carinskom robom. To mogu biti i stvari koje su napuštene od nekog vlasnika ili stvari čiji se vlasnik ne zna. Carinska roba se nalazi pod carinskim nadzorom od momenta prelaska robe preko carinske linije sve do završenog postupka carinjenja. Carinski nadzor nad carinskom robom se vrši nizom mera, kao što su: čuvanje i pregled carinske robe, sprovođenje carinske robe, uzimanje uzoraka, prospekata, fotografija ili drugih podataka, pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava, pregled prtljaga putnika, lični pretres putnika. Svaka carinska roba ima mesto u Carinskoj tarifi. Carinska tarifa je sređen spisak roba u kome su predviđene određene carinske stope. Carinskim zakonom u Srbiji je predviđeno i koje se robe ne smatraju carinskom robom. To su npr. javne isprave, pismonosne poštiljke, čekovi, menice, akcije, poslovne knjige, finansijska dokumentacija. Ove robe nisu carinska roba pa se nad njima ne sprovodi carinjenje, ali se vrši carinska kontrola iz preventivnih razloga.

1 Jedinstvena carinska deklaracija

Jedinstvena carinska deklaracija je modul namenjen za lakšu obradu navedenih dokumenata. Osnovna funkcija modula carinskog skladišta je utvrđivanje evidencije prijema i izdavanja po spremnim dokumentima. Možemo upotrebljavati pojednostavljeni ili prošireni model, s obzirom na potrebe koje ima preduzeće. Kod pojednostavljenog modela prate se samo prijeme i izdavanje po JCI-ima. Kod pojednostavljenog modela važi načelo da za svako izdavanje iz carinskog skladišta napravimo odgovarajuću carinsku prijavu, tako da možemo robu iz carinskog skladišta rasteretiti u slobodan promet ili prodati izvan granica države. Prošireni model predstavlja podršku carinskim dozvolama za nedeljno ili mjesečno carinjenje. U tom primeru dakle na jednu dopunjivu carinsku prijavu uvrstimo više izdavanja odnosno knjigovodstvenih upisa.

Modul za vođenje carinskih skladišta je podejeljen na više podjedinica:

Prijem - u njemu se evidentiraju prijemi na carinska skladišta,

Izdavanje - u njemu se evidentiraju dnevna izdavanja iz carinskih skladišta. To su takozvani knjigovodstveni upisi.

Tranzit je funkcija, pomoću koje na osnovi izdavanja iz carinskog skladišta izradimo fakturu za stranog kupca.

Kreiranje carinske prijave je funkcija, pomoću koje na osnovi dnevnih izdavanja kreira skup knjigovodstvenih upisa, dakle dopunski JCI za dnevna izdavanja. Carinska prijava je baza podataka o kreiranim dopunskim JCI za nedeljna ili mesečna carinjenja. Obračun carine omogućava ispis evidencija carinskog skladišta i pregled prometa preuzimanja i dnevnih izdavanja po različitim kriterijumima. U taj obračun su uključeni samo dokumenti tipa Materijalno.

2 Elektronsko podnošenje carinske deklaracije
Da bi se roba stavila u carinski postupak moraju biti ispunjeni određeni uslovi da roba mora biti obuhvaćena deklaracijom koju podnosi deklarant i da uz nju moraju biti priložene isprave za provođenje ovog postupka. Treba naglasiti da se osim deklaracija za carinjenje robe mogu koristiti i dokumenti kao što su knjigovodstveni zapisi, finansijska i materijalna evidencija koja se mora voditi na način red od strane carinskog organa. Već nekoliko godina se koriste elektronske deklaracije, odnosno podaci iz deklaracija pripremljeni prema određenim standardima. Oni se razmenjuju elektronskim putem između deklaranata i carinskih organa, uz provođenje svih faza postupaka predviđenih za prijem deklaracije.
2.1 Vrste carinskih deklaracija
Osim po svom obliku i mediju, predviđena je mogućnost podnošenja deklaracija na različite načine, u različito vreme i sa različitom sadržinom i to:
• Prethodna deklaracija;
• Redovna deklaracija;
• Nepotpuna deklaracija;
• Naknadna deklaracija;
• Rekapitulativna deklaracija.
Ove deklaracije praktično predstavljaju povlasticu koja omogućuje provođenje postupka na naprijed naveden način i koje će vrlo pažljivo biti odobravani. Prethodna deklaracija je deklaracija koja je podnesena carinskom organu pre prispeća robe sa svim potrebnim podacima i svim potrebnim priloženim ispravama, s tim što se mogu izvršiti samo potrebne kontrole usklađenosti podataka kao i logičke kontrole putem računara. Ova deklaracija se ne može primiti, jer nije ispunjen jedan od glavnih uslova, a to je prisutnost robe, međutim predstavlja veliko ubrzanje postupka, jer se po prispeću robe ne moraju vršiti radnje koje su već izvršene. Nepotpuna deklaracija je deklaracija koja ne sadrži sve podatke o robi, potrebne za provedbu carinskog postupka, ali sadrži sve elemente potrebne za utvrđivanje carinskog duga i primenu spoljnotrgovinskih propisa koji se odnose na uvoz robe (npr. deklarant nije pribavio odgovarajuće uverenje o poreklu). Datum deklaracija se može primiti, s tim što je deklarant dužan naknadno pribavi uverenje o poreklu i kao takvo ga naznačiti u deklaraciji. Nakon određenog roka, a na temelju odobrenja carinarnici podnosi se dopunska deklaracija sa svim potrebnim podacima uz koju se prilaže nedostajuće uverenje. Ako roba ocarinjena na temelju knjigovodstvenih zapisa ili finansijske ili druge dokumentacije, a radi se o uvozu iste vrste robe od strane istog uvoznika, odnosno korisnika, nakon određenog razdoblja, podnosi se rekapitulativna deklaracija, kojom se obuhvataju provedena carinjenja u prethodnom periodu.

 

(.....)

 

Kompletan rad zatrazite na seminarskiradovi@ymail.com